Zašto se 3D štampači nisu mnogo poboljšali tokom godina?

Zato što je 3D štampa užasna proizvodna tehnologija.

Cijela industrija pokušava (i donekle ne uspijeva) to prikriti. Pogledajte koliko se ovaj "3D štampani rezervoar" razlikuje direktno od mašine u odnosu na finalno konstruisani proizvod:

Jasno je da ovo nije direktno štampano. Bilo je mnogo drugih koraka koji su uključeni, a ti koraci jednostavno nisu spomenuti.

Ovo je standardni način na koji se industrija plasira na tržište – sve što koristi 3D štampanje u bilo kom trenutku svoje konstrukcije je „3D štampano“. Osnovna stvarnost je da aditivna proizvodnja proizvodi dijelove sporo, neefikasno i s puno nedostataka, pa se i dalje oslanjamo na tradicionalnu proizvodnju da popunimo praznine. Ignoriranje potrebnih dodatnih koraka u proizvodnji (ili njihovo gomilanje u "post-procesu") samo je guranje problema pod tepih, jer na kraju dana ovi "štampani dijelovi" ne mogu se proizvesti samo pomoću štampača.

Razlog zašto postojeća tehnologija radi mnogo bolje je taj što dobra proizvodnja uključuje pojednostavljenje procesa koliko god je to moguće. To znači da je manje šanse da nešto pođe po zlu i da morate uložiti manje truda da izbjegnete potencijalne greške. 3D štampa daje lošije rezultate jer radi upravo suprotno od toga - razbija proizvodni proces na vrlo male dijelove tako da postoji veća fleksibilnost. Ova ideja je ključna za razumijevanje tehnologije, ali ljudi je obično promaše, pa ću je ponoviti s naglaskom:

Po dizajnu, 3D štampa je sklona greškama i proizvodi inferiorne dijelove.

Da budemo pošteni, to je donekle pogrešna izjava jer se radi o poređenju na jednakom terenu. Ono što 3D štampa ističe je kada tradicionalna proizvodnja zakaže, iz ovog ili onog razloga. Najčešći je da je dio previše složen da bi se proizveo na bilo koji drugi način. Drugi je kada bi pokušaj tradicionalne proizvodnje bio previsoko skup, pa se isplati boriti se s problemima kvaliteta (uobičajenim u aerosvemiru).

Na sličan način, 3D štampa ima mnogo manje ograničenja u pogledu toga šta može, a šta ne, i to omogućava potencijalno dramatična poboljšanja u dizajnu i izboru materijala koji štampanim delovima daju prednost u odnosu na one koji nisu odštampani. Uzbudljiva primjena tog principa je rešetkasti materijal, koji je krut, lagan, upija udarce i otporan na greške:

Ali ako radite poređenje između jabuka i jabuka, onda je 3D štampanje uvijek gore. Nikada neće parirati ili nadmašiti tradicionalnu proizvodnju na ravnopravnom terenu, jer to nije ono za što je dizajniran.

Nažalost, to je ono što mnogi ljudi žele od tehnologije, pa se očekuje da će se 3D štampanje "poboljšati" na načine koji su suprotni načinu na koji tehnologija funkcioniše na prilično osnovnom nivou.

Jednostavnije rečeno, ljudi jednostavno ne razumiju kako to funkcionira.